Kako smo doživjeli Markov odlazak u Rovinj

Tri kuta jednog trokuta:)

Pozdrav iz Rovinja

Sunčano sa pokojim oblačićem, vlaga 47%, 1011 hektopaskala.

Stvar je u tome da smo se malo rasuli. To jest, ja (Marko) sam se morao vratiti u Rovinj. Neću lagat pa ću odmah priznati da sam otišao jer sam materijalistički gad pohlepan za novcem koji je zaslinio nad učiteljskom plaćom od skoro 4.000,00 kn. Slovima ČETIRI TISUĆE KUNA!!!! Ko ne bi? Priznajem, slab sam na luksuz i ne mogu se odviknuti od 2 obroka dnevno, krov nad glavom, topla voda + grijanje načina života. Slab sam i lijen tako da sam u startu odustao od sungazinga, grljenja stabala i lova po Sljemenu i krenuo linijom manjeg otpora – zaraditi novce „ozbiljnim“ poslom. Ozbiljnim zato jer ću najvjerovatnije za par godina imati ozbiljnih problema sa živcima i čirom na želucu. 

Nažalost, na stranu ironija, čini se da je ipak ideja da se može živjeti samo od muzike malko optimistična za ove naše prilike pa sam se odlučio na malo taktičko povlačenje i prestrojavanje vlastitih redova. Sa Ruizom ostaje sve po starom. Mali test za postojanost benda.

Marko

I bend ima pleksus

I dobili smo udarac, i da, ostali bez daha. Sve se dogodilo u trenu i našli smo se u potpuno novim uvjetima. Ležerno dogovaranje probi, real time uskakanje oko milijun stvari koje se događaju s bendom, pogotovo pred izlazak albuma……promijenilo se. Problem ili izazov? Jbg, veće je od nas pa je izazov, da nije veće, bio bi problem koji bi riješili ili ne riješili.

Kad dobiješ udarac u pleksus na sekundu te obuzme onaj jezivi strah da je to kraj, da je s disanjem gotovo, ali već u drugoj sekundi prodišeš. Tko zna, možda se slično događa i s novorođenčadi kad izrone iz plodne vode. Isti život, ali novi početak. I dok postoji nelagoda razmišljajući o satničarima u Markovim školama znamo da i nastavnici imaju vikende i što je najvažnije duuuge praznike. Ako se pokažemo okretnima, u proljeće možemo napraviti turneju, ljeti svirati maksimalno i raditi na novom materijalu, na jesen ganjati vikende. Zime će bit gadne. Možda ćemo se konačno naučiti tehnici pa internetom slati ideje, snimati, kombinirati. Možda ćemo imati maratonske vikend probe na selu kod Janka i uozbiljiti pristup maksimalno. Možda ćemo čak postati i bolji bend.  Treba naučit funkcionirat s tim „možda“ i raditi na tome da postane „jesmo“.

Ali kako kaže Marko, usporio je, dao žmigavac i prestrojio se u mirniju traku sabrat misli. Dok god ima fore za prestrojavanje je dobro. Žmigavac sim ili tamJ

T.

Zajebane stvari te uvijek pogode u nezgodno vrijeme...

Napokon smo našli izdavača kojem je uistinu stalo, album je pri kraju, EP je vani. Ovo je kruna našeg rada od preko 2 godine. Ma šta dvije?! Od točno 6 godina postojanja benda! Materijal koji smo u potpunosti sami realizirali. Sve izgleda dobro, samo još trebamo stisnuti da odradimo hrpetinu tehničkih stvari koje su zamorne i dosadne. Dogovoriti detalje oko izlaska albuma, poslati u Sloveniju ispravke masteringa, provjeriti CD prije tiska, koordinirati dizajnericu i izdavača, dogovoriti termin za koncertnu promociju, predgrupu,... I onda šok! Marko, naš basist, producent, suborac i drug odlazi u Rovinj! Odlazi 250 km od Zagreba i uzima stalno radno mjesto profesora povijesti.

Prvih par dana nismo htjeli prihvatiti tu činjenicu. Opirali smo se u glavama i predlagali mu razne, čak i sulude varijante. Sviraj gaže, konobari, snimaj bendove još jeftinije, probaj sa striptizom,... Razbor je prevladao, a mi smo prihvatili da ćemo se morati snaći u drugačijim i iz ove perspektive kompliciranijim okolnostima.

Odlučili smo da nećemo odustati i da bend ide dalje. Kako? Još ne znamo, ali odlučni smo da nađemo način. Kao i svaki put do sada, zajebane situacije bit će nam izazov. Iskreno, biti u aktivnom bendu (i imati ozbiljan pristup tome) se sastoji od mnoštva zajebanih situacija...

Janko